I dodju tako ti dani…

Cesto gledam zalazak Sunca. Zasto ja nisam Sunce? Moja bi jedina obaveza bila da izadjem i da zadjem na vreme. Oooo tako cesto to pozelim. A mozda mnogo zelim? Boze kako smo mi ljudi mali i nemocni. Kako nekad ne mozemo da se odupremo osecanjima, naletu emocija. Zasto je covek tako mek kada treba da bude tvrdji od kamena? I zasto moje srce zaigra kada god vidim to ime na ekranu? I zasto pocinjem da drhtim kada cujem telefon,a na ekranu pise: “mica moja“Mozda je mica, ali nije moja. I zasto ga prisvajam? Zasto se vezujem? Zasto kada ja nikada necu videti njegove oci, dotaci njegovu kozu i cuti njegov glas uzivo? On je u stvari imaginaran. Ne zelim da prihvatim cinjenicu da ne postoji. A tako mi to treba. Treba mi gumica za secanja. Kako sam bila slaba. Ja koja se uvek samo sprda, ja koja zbog takvih stvari podjebavam druge. MENI SE TO DESILO. EJ!!! Opasan je to igrac. Pokusala sam da se borim, rame uz rame sa njim. Ali ne. On dominira. Balas u svoj pesmi kaze: “Mene je tesko voleti.“ Konacno shvatih tu recenicu. Tesko ga je voleti. Samo ne znam da l’ ce nekada proci. Cini mi se kao da ce to uvek biti tu. Da cu i dalje da menjam ponasanje kad god ga se setim, kad god me nesto na njega podseti. Da ce tako biti dugo, dugo. Moram da naucim da to artikulisem. A najvaznije je da naucim da se suzdrzim i da pokusam da izbegnem dublje zadiranje u problematiku. Ne sumnjam da sam mu draga, ali sumnjam u dve reci koje je jednom rekao. Nisam ih osetila. Nisu me dodirnule. Naravno da ja njega shvatam, u frci je i ne stize da se odmori kako treba. I sad ce on, bas, da se seti mene. Ma da. Ali ako su one dve reci istinite onda, mozda, ne bi trebao ni da me ispusta iz misli. Filozofsko pitanje. Ipak sam otisla jako duboko, u samu srz. A uz sve to, mozda ja gresim. Mozda ja u stvari ne svatam koja je fukncija tih reci. Mozda one znace nesto drugo. Mozda isto znace ali na drugi nacin. A mozda i ne znace. Mozda su samo reci. A reci k’o reci. Uvek ostavljaju dubok trag. Bole, peku i kidaju sve u nama. I zato smo mali. Lako je Suncu. Ono je veliko. Od njega svi zavisimo. A ono, prosto, samo izlazi i zalazi. A sija. Ono ne zna za gubitak. Suncu niko ne nedostaje. Ono je nezavisno.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s