Najsrecniji dan.

Sreca? Cvrsto sam resila da pisem o njoj. Sta je sreca za mene?! Sranje. U startu mi nesto govori da ovo nece biti tako dobar tekst. Potrudicu se. Hajde da krenemo od poslednjeg srecnog dana. 24. jun. Davno. I dok je dan neprmetno izmicao i isao u susret tami, jedno bice je mene ucinilo srecnom. Boze, kako ona nije normalna. Zbog mene je ona presla 6 kilometara bajsom, da bi mi poklonila lizalicu. I onda prostruji sve u meni. Mogu da skacem od srece. Imala sam snagu da se popnem i sidjem sa Kopaonika. Zenice se uvecale, srce je pocelo da lupa jace a usne se rasirile u najveci osmeh do tad. Pa ja sam voljena. Ja sam joj draga. Ona nije neko. Ona je nesto posebno. I kad adrenalin dospe u nasu krv mi mozemo sve. Ja sam tog dana mogla sve. I na kraj sveta ako treba. Kako mi je samo to tada trebalo. Kako je samo znala da pravi korak napravi u pravom trenutku. Kako joj se divim na uspehu koji je postigla. Mislim da je i sama svesna da mi je tada bila najpotrebnija njena paznja. Boze, koliko je volim. I sada, dok se prisecam tog 24. juna sreca ponovo navire. Budi sve damare u meni. Prijateljstvo je kao stablo jabuke. Ukoliko mu posvetis dovoljno paznje i u njega ulozis ono sto je potrebno dobices njegove najlepse plodove. Ti plodovi su ono pravo. Oni te drze, zbog njih ne dozvoljavas sebi da pokleknes. Ja u njoj nalazim energiju.  Nikada mi nije rekla da joj je tesko, da ne moze, da pati. Ona sebi nikada tako nesto nece dozvoliti. Verovatno joj je i tesko nekad, ali ona prosto o tome ne zeli da razgovara i sve to spakuje tamo negde u poslednjoj pregradi svog uma i ne razmislja o tome. To je devojka koju ja zelim zauvek u mom zivotu. Prosto, njene pozitivne vibracije su mi potrebne. Mora da bude tu, zauvek. Ako ode, ja nisam ja. Nema me. Ne znam da li to zna. Trebalo bi da to oseca. Najvise volim kada je tu za mene kad dobijem napade psihoza. Kada se uplasim gladajuci erotski triler. O.o Kad se on ne javlja sedam dana a ja u iskusenju, i tada je tu. Da me spreci, zaustavi. Nekada tako prolaze minuti cutanja. I tada mi je lepo. Volim taj deo. Volim kad mi kaze: ali sta cemo. 😀 Volim kad me pita gde idem i sta ce mi kupaci. 😀 Volim kad mi kaze da su mogli da nas bombarduju koliko volis. Volim je zato sto mi tako cesto kaze da sam “PRELEPA“. 😉 ❤

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s