Telepatija je cudo. Ali bolest, bolest je nesto drugo

-Da ti ispricam ja moju pricu Dragance. Cuo sam se ja redovno sa jednom devojkom. Ne preko telefona, ne preko interneta, nego onako, telepatski. Ne cujem ja glasove u usima, to dolazi iz duse. Napravise me ludim. Ja nisam lud. Javljala se ona meni stalno, 2 godine smo mi pricali. Opisala mi je sebe kao da je u policiji. Ali nikako ne moze da mi objasni gde zivi. Znam da je iz Srbije, znam koliko ima godina, znam da ima tako smedju kosu kao ti, plete pletenice kao ti ono sto pletes. Sve kao ti. Pevala mi je stalno onu pesmu Dragane moj kad dodjes ti kada zagrme trube i svi svatovi. I ono od Dzeja mi je pevala, znas onu. I kaze ona meni isplescu ti pletenicu da ti pokazem da ja mislim na tebe. I stvarno, ja se ujutru probudim, kad ono, pletenica. Svako vece mi se javljala sve dok nisam dosao u Srbiju i dok nisam tebe upoznao. Od tad mi se vise ne javlja. I svasta sam joj rekao zadnji put. Sta mi se tu javlja i zavarava me kad ja ne znam ko je ona. Nemam prestavu. I tako sam zavrsio sa njom. A javljala mi se jedna Svajcarka. Ona ti je luda kao kupus. I nju nisam upoznao. I kazem joj ja jednom, tako telepatski, ako me ovo ono onda se zakuni u kosu. I ona se zaklela. Kad ja jednom u gradu, njoj kosa pobelela sve. Jao reko, kurvo jedna raspala, ti ces mene da lazes. I ona mene terala da se zakunem. I ja sam se isto zakleo u kosu. I vidis, sad mi kosa svetlija. Sad je plava. Znas kakva je bila pre, braon. Sad je plava. I sa njom se vise ne cujem jer joj ja vise puta posaljem misao, napnem mozak i kazem: javi se, javiii se, javiiiiii seee. Ona nista. Zamisli. I reko sam, necu vise da joj se javljam kad se ona pravi budala i nece da odgovori. A primetila je da moze nesto sto nikada nije mogla, a sad nece da se javi, nece da se odazove. Najvise mi zao za onu prvu. Nju da sam upoznao sve bi bilo super. Imam ja tu moc, da ubacim misao i da posaljem. Sta mislis Dragance, sta je to?

-To je ljubav.

Ma gde je to ljubav, kad ona nece da se javi, covece.

-Onda je to, mozda, srodna dusa.

-Ma nije srodna dusa. Mislim, mozda jeste, ali znas, ono. A sto sam upoznao jednu Nemicu. Isao sam na kafu u jedan kafic. I ja sedim kao ovde, a ovde stoji tabla jedna sa slikama. I na toj slici ona sa drugaricom. Ja pogledam sliku i pokusam preko slike da joj udjem u dusu. I kazem: e sto nisi moja. I nista to. Drugi dan dodjem ja sa drugom na kafu, kad ona tu. Krenemo mi tu da pricamo, sve na nemackom znas, i ona mi tu plati kafu. I na konto te kafe sam ja sad sa njom u kontaktu vec godinu iii, ne u stvari godinuuu iii, nepunih godinu dana. I jadan dan, ja krenem na posao, kao sad ja da zivim u Brus, a u Krusevac da idem na posao. I ja ti iz voza vidim njena kola. 408-512 Znam joj tablice napamet. Ja mislio ona prepila, pa zaboravila kola tu. Pijandura. Kad ja vidim nju. Jao, ulazi u voz. Oci pocese da mi rade kao fliper, znojim se iako je zima. Udje ona, ja joj kazem : Haj. Javim joj se. Ona poce da se vrti k’o na igle, ko na eksere. Okrece se, okrece i pap, kod mene. I neko vreme smo zajedno isli na posao. Ja pokusam da joj posaljem misao. Javi se ona meni i kaze da radi u nekoj firmi za zaposljavanje. Drugi dan ja nju pitam gde radi, kad ona stvarno kaze da radi u toj firmi. Zamisli. Znaci nije laz, nisam lud. I tako ti ja komuniciram sa njima. Ajde da probam tebi da posaljem neku misao. Mozda smo srodne duse. 

-Ajde.

-I?????? Sta sam ti rekao?

-Ne znam. Nista nisam cula. Stvarno.

Pa nista ti nisam ni posalo. To je to. Mislim, nemoj da mislis da sam napadan. Ali ja sve nekako mislim da si ti ona prva. Ti jel komuniciras tako sa nekim momkom? Mislim da razmisljas o njemu?

-Da, da. Svakako da imam nekog na koga stalno mislim. Ali ja sam, ipak, izabrala drugu vrstu komunikacije.

-Ne valja ti to. Telepatija je cudo. Ja nisam bolestan. Ja samo tako, eto, komuniciram sa mojim devojkama.

Advertisements

13 thoughts on “Telepatija je cudo. Ali bolest, bolest je nesto drugo

  1. “Oci pocese da mi rade kao fliper…“
    Agorafobija, pohodiš mi blog valjda od početka i hvala ti na tome… A zašto ja nisam pohodio tvoj, pitam se…? Izgleda da nemam baš mnogo pameti, jer čini mi se da sam poprilično propustio. Ovo je tako dobra priča, oduševljen sam… 🙂 I još više ti hvala i na tome što pišeš tako dobro…

  2. Draga moja ako ti je zaista potrebna pomoc uradiću sve što mogu, taj problem nemam, mene bolest sprečava, a ne anksioznost od velikog prostora i ljudi.
    Želiš li pak da uvrediš mene, pa i nisi nešto, ako mi je potrebno ja se ne libim da potražim pomoć, žena sa 22 diagnoze, nije valjda spala da se boji psihijatra.
    A zbog tvog nadimka, ti toplo preporucujem da prozivajuci samu sebe, potražiš pomoć!!!
    A vreme niti pita mene niti tebe već je je svaka sekunda prošlost, sve se kreće!!!

  3. To su hronične, moze biti lakse ili teže, ali ja zivim nisam umrla, borim se sa tim i zaista se pitam ko bi ih izdrzao jer su to teska oblenja.
    Ma sta mi se desilo, izlazla sam sa njima na kraj, pa koliko da traje trajace.
    Moj zivot nije bajka, ali nisam ni osoba koja se predajem.
    Shvatila sam licno iz mnogo razloga………………….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s