Danasnja tuga.

Zraci sunca se probijaju do mene i bude me. Naizgled, sasvim obican dan. Ali, otvorila sam oci i znala sam sta me ceka. Ceka me ona. Zove me danas. Zove da odem na godisnji pomen i pomolim se za pokoj duse. To poznato lice u ogledalu ima onaj izgraz koji dobije kad god se seti nje. Idem ka kuci u kojoj se rodila i zivela nepunih 18. godina. Zastala sam od bola u stomaku. Nesto se otrglo od mene. Isto kao i onog dana kad su mi javili da je vise nema. Dok grlim njenu majku kao da osecam njen bol, kao da ga kroz zagrljaj deli sa mnom. Stezem je sto jace ne bi li joj olaksala teret. I onda je povorka krenula. Najbolji drug i drugarica predvode kolonu. Na trenutak sve opet staje. Opet se svi prisecaju gubitka. Kada na slici vide njen lik i u koloni vecinom mlade ljude, retko ko ostane ravnodusan. Nesredjeno, seosko groblje. Ne zasluzuje je. kako zemlja moze da prihvati tako lep cvet?! Dok spustam plato sa psenicom, svecom i vinom citam tekst na nadgrobnoj ploci.
– Jelena Dimitrijevic-

– 1993-2011-

Jezive su godine. I dok se svi sa svestenikom mole za oprost voljnih i nevoljnih grehova u meni tutnje gromovi. Pritisak u glavi raste, nabija tenziju. Sunce przi sve pred sobom. I suze koje idu su vrele. Kao da za sobom ostavljaju ranjavu putanju. Stipaju. Ne volim ovo. Vise volim da joj odem sama. Tada se ispricamo kao nekad. Tada me posavetuje najbolje sto moze. I danas sam svasta videla. Kao da je prvi put. A u stvari, to se desavalo pri svakom odlasku na njeg grob. Prozdrljivci na sve strane, cujes im svaki pokret usana i mljackanje. Masni prsti nisu iskljuceni. I sve ovo ruzi ovaj tekst ali to je nesto sto mi je zgadilo ovkava okupljanja. Nekada covek ima utisak da su dosli da se najedu. Ali to nije omelo moje razmisljanje o njoj. Znam da bi ona rekla, neka ih, sta ti je?! Odlazimo i ostavljamo je tamo samu. I ponovo sve krece. Opet zagor ljudi. Zivot se nastavlja normalnim tokom. Opet smeh. I opet, kao da je nikad nije ni bilo. Tako brzo je zaboravljaju. Tako brzo se gasi iz njihovih zivota.  Ali ne mari. Ljudi k’o ljudi. Vazno je da nikada nece otici iz zivota ljudi koji je vole. Obecala sam da je vise necu spominjati. Ali jace je od mene. Nedostaje mi moja dunda.

Psssst! Spavaju osecanja.

Osecanja kao da su stala. Razum je postavio barijeru i ne dozvoljava da je iko predje. Ali cudi me kako se osecanja ne pobune. Obicno se najjasnije cuje njihov glas. Ona vode glavnu rec u svemu. Sad su se pritajila. Ocekivala sam bar otpor i borbu, ako nista drugo. Do sada su se grabila, cupala i gurala da dodju do svog cilja. U nekim trenutcima se zapitam da me nisu napustila zauvek?! Ali, nisam ja te srece. Tu su ona, samo su se malo sklonila po strani. Mozda je ipak to njihova taktika. Da puste mozak da se malo on pomuci i izbori za nesto. A on nece. Sto se njega tice taj plen i ta kula koju treba osvojiti nije vredna osvajanja. On misli da je to suludo i jako potresno za ceo organizam. Dve potpuno razlicite strane se bore i biraju moju sudbinu. Ili cu i dalje ceznuti, plakati i moliti ili cu postati jaka i stabilna zena koja zna put do uspeha. Ako se odlucim za prvo to nece biti tako tesko. Put je tako gladak i poplocan perjem. I dok hodas tim putem osecas da te na kraju ceka ogroman poklon sa velikom crvenom masnom. Iluzija. Na kraju tog puta, ustvari, stoji jedan glodar. Ceka te. Pojesce te u velikim mukama i polako, sa uzivanjem. Ova druga staza je malo trnovita, malo bolna i puna pelina. Ali na kraju dobijas ono sto zaista zelis da budes. Ja u tom slucaju dobijam mene. Pravu mene. Mene o kojoj ceznem. I ja sam, valjda, krenula tom stazom. Zelim moju mene, pa nek se srusi sve. Moze kamen sa neba da pada necu odustati. Kamen moze da pada, ali osecanja ne smeju da se probude.

Sokantan poziv.

-Halo.
-E, sta radis? Sta ima novo?
-Evo nista kuci sam, odmaram. Ti? Dugo se nismo cule. Proslo je godinu dana.
-Porodila sam se.
-O.o Sta lupas? Nemoj mene da lozis.
-Da, da. Iako to deluje nemoguce. Dobila sam bebu pre dva meseca.
-Odkud to covece? Nisi udata, a nisi ni imala neku ozbiljnu vezu?!
-Pa znas kako. To je jako komplikovana prica. Ja u stvari nisam ni znala da sam trudna. Zaboleo me je stomak,  ja otisla kod lekara a on kaze: sedmi mesec, poceo porodjaj.
-WTF???? Daj, ne lozi me. Sokirana sam. Kako nisi znala da si trudna. O.o Ko je otac?
-Pa znam ko je, samo sto on izbegava obaveze. Znas kako sve to ide kod mene.

Pa ja sam bila sokirana. Da li ona mene to sprda? :O Razumem da je krupna i da mozda nije primetila stomak. Ali covece, da ne provali da je u drugom stanju. Aaaaaaaaaaaaaaa. Ne verujem. Sta je sa menstruacijom, sa bebinim pokretima? O.o Ajde da je treci mesec. Ali sedmi!!!! Ja vecu budalu nisam videla. Dobro kad bar zna ko je otac. Covecee. Vec tri dana sam sokirana i ne mogu da se oporavim. Sta je sa tim detetom kada cuje da je nastao jedne pijane noci, posle nezaboravne zurke?! I da je rodjen iz neznanja. Pritom ce celoga zivota biti lisen svoga oca. Sok, blago receno.

Kada te ostavi ona koju volis…

http://www.youtube.com/watch?v=xSZktO5Pv50

Otisla je a nije stigao da joj kaze ono sto se dugo talozilo u njemu kao biserna masa u skoljci. Pripremao se da joj pokloni najlepsi biser iz njegovog mora. Izgoreo je u tom trudu da on bude savrsen. Toliko je dogoreo da nije ni pomisljao na to sta ce ona njemu pokloniti. Na zalost ili na srecu, ona je bila brza. Svoj poklon je prva otkrila one noci koja je trebala da bude savrsena, a nije. Bila je najgora noc u ovom veku. Bar se njemu tako cinilo. I dok je tako otvarao taj bezlicni paket sa crnom masnom shvatao je gde je gresio. Previse joj je dozvolio, previse prastao, previse poklanjao. Obukao se i krenuo da nadje njenu vernu kopiju. Verovao je da postoji zena koja je kao ona. Zavlacio se u sve mracne i svetle kutke grada. Znao je da nece naci nju, istu nju. Kako je sunce izlazilo shvatio je njegovu propast. Izgubio je sve. Dozvolio je da mu ona bude sve. Ta mala, drska glupaca. Kako je samo mogla to da uradi?! U svom telu osetio je bes. Ljutnja ga preplavi celog. Glavobolja je tutnjala. Savio se od bola i zaplakao. laganim hodom se vratio na mesto gde je sve pocelo. Nista vise nece biti kao pre. Prokleto je voli i za drugu ljubav nema mesta. Vremenom je shvatio da se sve dogadja samo jednom. Samo jednom i nikada vise. Nedavno je cuo da se udala za nekog dripca iz Bosne. Kazu da je srecna… Kada je to doznao rekao mi je:
– Znam da sam mogao da joj pruzim sve. I dok je bila pored mene imala je svu moju ljubav. Ako je njegova ljubav upola manja od moje, bice srecna zena. A ako je ona srecna bicu i ja.

Otkrivena je nova planeta.

Vrlo je moguce da ju je otkrio neko pre mene. Ali ja joj dadoh ime. Zove se planeta “Izgubljenih dusa“. Cula sam da je neki zovu i Kursumlija. Ja taj naziv bas i ne upraznjavam. Opstanak za nas sa planete Zemlje je moguc samo 48 sati. Posle toga moramo nazad na nasu planetu ili postajemo vanzemaljci kao i stanovnici ove planete. Izgledom podseca na Zemlju. Maltene pljunuta Zemlja. Ali, ispostavi se, samo lazna kopija. Stanovnici “Izgubljene duse“ isto tako podsecaju na ljude. Morfoloski nema razlike. Fenotip potpuno slican nama. Ali u mozgu lezi zec. Tu nesto skripi. Naravno, ima izuzetaka. Neki pripadnici, i rekla bih zadovoljni korisnici ove planete, toliko podsecaju na nas ljude da nam je jedina razlika to sto zivimo na drugoj planeti. Podelicu to stanovnistvo po nekim, mojim, grupama.
I – NEZENJE- Toliko cesta vrsta na ovoj planeti. Piju, debeli su, osmeh k’o u nasih ulicnih manijaka. O lepoti ne pricamo, nije univerzalna. Obicno masni, cesto bazde i teturaju se po gradskim kaficima( svega 3 komada, da ne mislite da ih ima u izobilju). Ime su dobili po tome sto svoju lepsu i gluplju polovinu nisu pribavili ili ulovili, kako je kod njih i obicaj.
II- ULICNI KLINCI I KLINCEZE- Klinci bas podsecaju na nase mafijase, ono kao smekere. Ovo ono. Jao. Isprana prica.  Nema ga metar i palac a kocoperi se po ulici i on je sad tu kao glavni baja u kraju. Puse, piju, cujem da se i drogiraju. ‘Vataju klinceze na pricu o caletu. Cale budza i tako to. Kajla je obavezna i naravno suncane naocari tik uz glavudzu.

Klinceze pak, vise zude za starijim momcima u zrelom dobu. O njima nesto kasnije. Namazane uljem od glave do pete, sminka se podrazumeva i napucene usne. To je tako in. Uvece izadju u grad namudjene, setaju kroz dve ulice, izaberu jedan od 3 kafica i bleje kao sove. Dozvoljavaju da Nezenje bulje u njih prozdrljivim pogledima, osmehuju se i cekaju pridoslice, obicno iz Beograda, koje su na leto dosle da izbleje kod babe i dede.

III- STARIJI MOMCI U ZRELOM DOBU- Super likovi koji su sada vec prosli kroz fazu Klinaca i Klinceza i vec sada imaju ozbiljne veze. Ukoliko ih nemaju onda sve vise obracaju paznju na trenutne Klinceze jer im sat otkucava. Ako se ne snadju odose u Nezenje. Oni najvise podsecaju na nas ljude. Tu smo najslicniji. Da, to je moj zakljucak. 
IV-DEVOJKE KOJE BAS I NISU NA GLASU-
 Ne treba ih posebno opisivati, ova vrsta je jako zastupljena u nas. Samo sto mi to zovemo najbolja drugarica ili ekstra riba iz kraja. Ona je uvek spremna da pomogne svom najboljem drugu kad je u krizi. U svakom smislu pomogne.
V- VESTA “OD PORODICE“ –  Sve je isto kao kod Nezenja samo sto ova vrsta kuci ima lepsu i gluplju polovinu i male potomke koji tek treba da prodju kroz neke od ovih grupa. Imaju skuvan rucak i namesten krevet. Eventualno sex bez da mole ukoliko je lepsa i gluplja polovina zainteresovana.
VI i poslednja grupa- ODRED NASIH LJUDI KOJI SAMO ZIVE TAMO-  Opis ce izostati, mislim da samo ime sve kazuje.
Verovatno vam izgleda poznato. Verovatno vas podseca na nasu Zemlju. Ali verujte, ta planeta je tako bedna i dosadna da se ja pitam kako te vrste bivstvuju tamo. Ne rade nista, zive u jako losim uslovima, planeta im je jako lose organizovana i jako lose izgleda. Jako neukusno, mogu reci. Nasa planeta i nije nesto previse bolja od ove, ali mi se nekako cini da se mi malo borimo i cimamo, a oni bas nista. Oguglali. Kovelim, mora da je ta planeta pripadala nama, ali dokrajcise je ovi, rukovodeci.