Imam i ja telefon, zajebi fejsbuk !

I razmisljam nesto… Da nema ovog fejsbuka ljudi ne bi ni znali da mi je rodjendan. Sto je u neku ruku i normalno. Ali, kako to da osobe koje ti nesto predstavjaju u zivotu ne mare?! Ja to sebi ne dopustam. Kako to oni sebi dopustaju?! Ili kad mi cestitaju tako virtuelno, sto ja cenim kao ponizenje. Povredilo me je. Ali, kako rece moja drugarica, mozda nemaju kredit. Ili su izgubili telefon. Ili imaju tremu da pricaju sa mnom. Kako god, razocarana sam. Rekla bih nesto neumesno na racun ovog fejsbuka, ali ipak cu biti pristojna. Ljubi je majka!

Младалачко лудило и још по нешто…

-Болесна сам ти. Ухватила ме нека шмркавица, не дај Боже ником’ . Него, причај ти мени јел има неки момчић?
-Нема баба ништа. Кога ћу ја да нађем Бога ти?!
-Боже, све си шунтава! Не ваља један, не ваља други, мора и ти мало да се прилагодиш мајку му. Како да немаш момка? Има да добијеш младалачко лудило. То је много опасно. Озбиља ти кажем. Ти се само смеј. Само далеко од ове куће. ( куц, куц у сто.) Шта ли ти замишљаш да ми је да знам!? Без секса нема ништа дете моје. Ја да сам га имала у задњи’ дваес’ година ја би била другачија. Не би била овако дебела ки гођ мечка. Веруј ти мене кад ти ја кажем. Ено једно мало из Г.С. заводи свија редом. Људи су секли вене за њу. А оволично је, нема ни метар и по. Била сас једнога, возикала се колима стално. Па је завела једног ожењеног, не знаш га ти. Е сад вичу да има исто неког да је возика, иако има близу шесет година. И тако. Ја ти кажем, поведи рачун о тем. Опасно ти је младалачко лудило.
-А јели баба, како се човек понаша кад добије то младалачко лудило?
-Далеко било, ки луд. Јер он мора да се истресе негде. Код мушкија је то грђе. Мора да има неку женску  да иде сас њом. И ти, маму ти ја твоју нађи неког. Бар да ти се не скупља паучина. Човек бре боље живи кад то ради и тако. Видиш кака сам ти ја ки тутумрак.

-Што не стане ова киша, много је мрзим.
-Е мој сине, не пада то киша, то ‘леба пада. И како се то ти молиш да киша стане, а  сви живи траже кишу?!
-Који ‘леба баба у сред јесени, а и видиш да људи више и не сеју. Повлаче се у град.
-Па шта ће у град Господ их убио кад нема шта да се је. И за продавницу треба паре. Свраке им попиле мозак.  Ма ћути, ја ти не идем нигде, дође ми тако по неки, поседи мало и оде. И ја ти тако по цео дан сама, ки вук самотњак.  Не питај ме ништа, мука тера па невоља пева.

Ovih dana u mom zivotu…

Zaboravila sam sve lose. Dobila sam novu i jedinu brigu. Ta briga je kada i gde se videti sa njim. Razdvojenost kilometrima boli. Cetvrtak, petak i subota su mu namenjeni. Te dane obelezavam sa S. To su njegovi dani. U nedelju krenem da se pripremam za svoje obaveze, ali cvrc. Krenem i ni makac vise. Ne znam gde sam posla, zasto sam posla?! Da l’ sam uopste posla? Ili sam dosla?! I to me tako drzi do utorka. Utorkom krecem sa pripremama za te susrete sa njim. Cetvrtkom obicno budem jako nervozna. Cetvrtkom ja ne mogu da mu kazem sve ono sto zelim, sve ono sto se skuplja tokom cele nedelje. Tada nismo sami, tada se samo druzimo. Jer, nasa ljubav je tajna. Ne znam da li ste je nekada probali, ali preporucujem je. Sladja je. Onda dodje petak. E, taj petak nosi teret cele nedelje. I u tom petku ja kazem sve sto sam trebala odavno vec da kazem. Mada bude po malo vec kasno. Malo me prodje zelja da to kazem. Ali kazem, kaze i on. I gleda me. Tada me gleda pogledom koji ja ne mogu da pretrpim. Moram da skrenem pogled i nasmejem se. Kao da me pece. I eto, taj petak najvise volim. Najjmnogopunije je najljubavniji . 😀 Subota je smorna. Ubija nas. Rastavlja nas. Ih, obrisala bih je gumicom da mogu. Ali, da nije te subote ne bi bilo nedelje, pa ponedeljka, utorka, srede, a da nije srede ne bi bilo ni cetvrtka. Carobnog cetvrtka kada sve ponovo pocinje. I tako vam ja zivim ovih dana. Cekam cetvrtak, uzivam u danima “S“ i iznova se spremam za njih. Bas lepo! A fax ko j*be. A sta ces, tako ti je to..