Zauzeto. Opet sam probala. Opet sam pala. Zauzeto je. A tako zelim to srce. Ne odustajem. Ne. Od takvog srca ne mogu odustati nikad. To je ono srce koje mi lezi. Zelim takvo srce zauvek. Ali ko me jos pita. Tesno mi je. Zauzeto. Odzvanja u glavi. Ne moze to srce da se promeni, ne moze da me primi. Mozda bi htelo. Ali ne moze. Malo je. Koliko ljubavi moze da stane u jedno srce? Ili koliko j0s ljubavi posle jedne velike?! To srce zavarava sebe. Hoce da voli moje. Zauzeto je. Opet odzvanja… A moje? Moje lupa, bije, probija kordone. Dokazuje se. Pokazuje spremnost da voli. Svim svojim atomom. I voli. Ali gori od zelje da lupa u istom ritmu kao i njegovo. Boze, zauzeto je. Vec se gusim od tih glasova. A srce lupa, lupa…. T-tk, tt-tk, t-tk… Cujem. Da. I ono kaze: Zauzeto je. Pa dobro, ono pristaje i na prijateljstvo. Ono pristaje i na jednostavno poznanstvo. I na secanje. Pristaje i na davno proslo vreme. Mozda ce nekada, negde naci slicno srce. I slama se. Puca kao staklo. Ali pristaje. Jer, najlepse srce je prokleto zauzeto.
agorafobija 
O, kako je ovo divno rečeno… 🙂
Hvala mnogo 🙂