Svi su srećni. Svi su, tobože, zadovoljni. Odvratni lažni osmesi. Ljigavi. Čemu? Šta je to posebno u ovim danima? Bas ništa. Ima li išta odvratnije od lažnog osmeha i neiskrenih želja? I zašto je meni potrebno da mi neko poželi nešto? Ostvariće mi se sve ono što je u mojim mogućnostima. Ako se ja potrudim ostvariće se. Nemam potrebu da ovih dana budem sa ljudima. Ovi dani su mi depresivni. Lažni. Puni ukrasnog papira i šljokica. Zato su kič. Pa šta ako je Nova godina? Još jedan običan dan, ne? Još jedan bačen list sa kalendara. Još jedan prvi u mesecu. Počinje još jedna godina u kojoj se nećete baš lepo provesti. U svakom slučaju, ko ove dane smatra važnim, neka im je sa srećom. Želje nisu potrebne, i sami su sposobni da sebe učine srećnima. Eto, i od mene nešto vezano za tu Novu godinu.
agorafobija 
Srećan ti novi dan, Agorafobija… 🙂 Ja sam stava da ljudima valja poželeti sreću u svakom novom danu… Zato mi se posebno svidja tvoj post…
Forsirano osećanje bilo u pravcu tuge ili sreće nije dobro. Praznici svojim postojanjem očekuju radost a u mnogih izazivaju upravo obratno, ja nisam izuzetak, zato ovih dana kao mantru ponavljam… Svako svoju sreću sam gradi svakog dana … Tako da srećan ti svaki dan
🙂 Hvala ljudi 🙂
Na posao. Gradimo sreću, svako prema svojim mogućnostima.
Možda i prevaziđemo sebe…
Srećno! 🙂
Bas tako 😀 Kad bi zaista bilo tako, gde bi nam kraj bio 🙂
U ubila si i poslednje zrnce prazničnog raspoloženja u meni, nema veze, umire već godinama 😛
ahhaha praznici sluze samo da se najedes kao svinja. 😀