I tako je ona odlucila…

Ona… Ona je nepopravljivi romantik… Ona je volela. Svim srcem. Ona je imala nekog pored sebe. Nekog ko joj je mnogo znacio. Onom zbog kog su svi drugi manje vredni. Manje njeni. Imala je onu pravu ljubav. Ali, taj komadic neba je odavno izgubila. Odavno vise taj komadic nije nad njom. Vise se njemu ne moli. Prestalo je. Naprosto. A onda… Onda se pojavio on. Drugi komadic neba. Drugi komadic a tako slican onom njenom, koji je prestao da bude njen. I ona se predala. Predala se jer je setio na nesto sto je njeno, negde davno izgubljeno. Davno ostavljeno pored puta njenog zivota. I predala se potpuno. Pustila je sebi da veruje da je to ono sto je nekada cinilo srecnom. Tako je on sada cini srecnom. Zbog proslosti, zbog tog osecaja, zbog njega. A novi komadic neba u stvari nije njen. Rastrzan na sve i jednu stranu ovog sveta a samo delicem pripada njoj. Mozda je to tako jer je takve prirode, temperamenta. Ne moze da bude samo njen. Gusi ga pripadnost. On je za promenu. Konstantno je samo za nova desavanja, leti. Nije cvrsto na zemlji. A mozda je i to najvise privlaci. I pustila ga je da je povredi. Da je povredjuje konstantno iz dana u dan. Ceka trenutak kada ce shvatiti da to nije njeno nebo. Da njemu ne treba da se moli. Da je on samo neko ko je za trenutak vratio u nesto sto se davno, negde tamo, desavalo. Novo nebo nad njom mozda i zeli da joj pripada. Mozda i oseca. Jako oseca. Ali sve je to deo njegovog plana, njegovog zivota. I osecanja tu, u njegovom zivotu, bas i nisu neki faktor. Ali zato njoj jesu. Ona zivi od toga. Zivi od ljubavnog soka. Jos malo pa ce i zaliceti na srce. Ali predala se nekom ko to mozda i nije zasluzio. I sada je odlucila da ceka. Da ceka da je polomi do kraja. To je njen plan. Ceka da to nebo pusti najvecu oluju do sada kako bi ona shvatila da to nije ono isto nebo koje ju je grejalo. I tako je ona resila da padne. Da padne na samo dno, ne bi li se probudila.

12-ti februar, 404 NOT FOUND, 14-ti februar…

Tuzno je kako covek tesko prihvata gubitak. Najtuznije je kada izgubis sam sebe. Prosla je godina od kako sam ja nestala, od kako sam se izgubila. Prosla je godina od kako se rodilo nesto cudno. Nesto sto nisam mogla da kontrolisem. Zao mi je sto se sve to tako desilo. Desilo se samo zato jer sam ja bila slaba… Tog, bas tog dana, dana koji dolazi posle 12-tog februara… I koliko god sam posle toga probala da ojacam nisam uspevala. Vuklo me je kao vrlog, kao carolija… To je bio virus. Zaraza. Postala sam zarazena necim a da ni sama nisam bila svesna toga. Predavala sam se milion puta, isto sam se toliko puta i borila za opstanak. Ne. Ostala sam staticna. Ostala sam na istom mestu gde je sve i pocelo. Eto i danas cu dati pocast tom danu. Krucijalnom danu u mojih predhodnih godinu dana. Necu se secati bola i tuge. Necu se secati ni placa. Sve vise mislim da je sve to bilo toliko glupo. Nezrelo. U stvari, to je bilo prvo kusanje. Prva praksa, prava praksa. Sta vredi kad teoriju nisam dovoljno dobro savladala. Secacu se samo nekoliko stvari. Nekoliko stvari koje ce me duboko negde dirnuti, pecnuti. Nema ih puno. Sto manje stvari, manja secanja. Tako i treba da bude. Jedino mi je zao zbog mog poraza. Zao mi je sto nisam uspela sama da se izvucem iz vrtloga. Bilo je potrebno da vrtlog stane. I kada je stao, ja sam se, valjda zbog navike, okretala jos koje vreme. Ali zaustavila sam se. I sada evo stojim cvrsto na nogama. Vise necu dozvoliti da se ikada opet dogodi taj dan koji dolazi posle 12-tog februara. Zao mi je sto nisam uspela. Nisam pobedila. Zao mi je sto sam i pocela da igram. A igra kao igra, uvek pocne iz dosade i zezanja. Ali kad pocinjes da gubis u tebi proradi zelja za pobedom, proradi zelja da se ta igra po svaku cenu nastavi. Zao mi je sto sam je nastavila. Sto sam htela pobedu. Zao mi je. Pa i da sam pobedila nagradu ne bih dobila. Bilo bi dovoljno to sto sam pobedila. I tek sada shvatam neke stvari sa pocetka. Sve biva sve jasnije. To je jos jedna stvar zbog koje zalim. Zalim sto me secanje itekako dobro sluzi. Pronasla sam se. Konacno. Vratila sam se. Skidam crninu. Proslo je ipak mnogo vremena, mnogo za jedno nista. Mnogo vremena a iza svega toga ni jedno slovo na papiru. Ni jedan dodir. Ni jedan pogled. I zato je to mnogo vremena. Zao mi je sto je sve to na mene ostavilo trag. Pocela sam da razmisljam drugacije. Pocela sam da se ponasam drugacije. Pocela sam da cenim neke druge stvari. Ukratko, izmenila sam se. Promenila sam licni opis moje licnosti. Sve to je jako uticalo na mene i na moju okolinu. Pokazala sam se i kao glupa i kao pametna. I kao razmazena i kao stabilna. Sve sam bila. I eto, posveticu jos samo ovaj dan svemu ovome. Ceo. Ali vec 14-tog valja proslaviti praznik. 🙂 Najteze mi je palo da se odvojim od prozora. Neke gluposti su bile napisane, neke bezvezne stvari. Ali oprala sam prozore. Bio je red.

Najvise me boli sto nisi bio tu kada mi je navise trebalo. Nisi se udostojio. Zbog toga se sve ovo ovako desilo. Zbog toga me vise nemas. Nisam tvoja. Ne mislim da ce ti to naneti bol. Ne radim to zbog toga jer u to ne verujem. Radim to zbog sebe. Treba mi neko ko ce biti tu. Uvek. Ti to ne mozes biti. Bar ti ta uloga ne lezi. Tu se ne snalazis bas najbolje. Mozda ne sa mnom. I kraj…

Rodja.

Eto ovih dana zelim da pokazem svoju ljubav. To je divno, ne?! O njoj risih da napisem nesto samostalno, konkretno, lepo a pritom ne pateticno. Na nju sam slaba. Slaba sam na njene suze. Slama me sve sto i nju slama. A verujte, nju retko sta moze da slomi. To je retko jaka osoba. Cvrst karakter. Bistrog uma i ostrog jezika. Ona ne prica tek da bi rekla, ona ne misli jer joj je dosadno, ona ne radi nista bez predhodnog zakljucka da ce joj to doneti nesto dobro. Stabilna, samostalna osoba. Zato je volim. A najvise je volim kad se ujutru uvuce u moj krevet, onako sva mirisljava. Divim se njenoj razumnosti i trezvenosti. I volim njen smeh, uvek me tera da se smejem nekontrolisano. 🙂 Znaci… I tako… Jebem ti…Covece… Tako ti ona bolje pojasni neke stvari. 😛 I tako ima “zdrav“ smisao za humor. Valjda je i zbog toga moja muza. 😀 Mislim da nam je 5-ti ovog meseca bio dan D. Tako smo ja i moj rodja plakale, plakale… Skoro kao Alisa. I ja stvarno ne znam kako se tog dana nismo udavile od tih suza. Od te tuge. Od tog bola. Sreca proslo nas je. To se samo, tako, skupilo. I onda sam shvatila da je to jedina osoba sa kojom mogu da placem. Iz srca placem. Da se kao mis na kisi skupim, pocnem da se tresem i placem. Takve smo bile obe tog dana. Utucene, ubijene. I nije bilo nikog. Ali bile smo dovoljne jedna drugoj. I jos jedna stvar koja mi se svidja… Posle svega, posle kidanja svakog atoma u njoj, ona se sminka i nasmejana ide kuci. Ponosna, dignute glave. A ima i zbog cega da bude ponosna. Voljena je. Dobar covek. A i to sto sam joj ja prijatelj ne iskljucujem kao stvar zbog koje treba da bude ponosna. haha 🙂 Eto, to je moj rocko. Moja mala dzepna venerica. Samo, bojim se da ce neko biti ljubomoran… Ali rocko samo hladno kaze: “Boli me kurac“. 😀

Mi biramo, jel?

Rekla sam ti vec, ako bas zelis da budes takva, budi. To je tvoja odluka. To si ti sama resila tako. Moje je da te jos jednom upozorim, da ti objasnim kakva postajes. Zelis da budes dominantna.. Da ti odlucujes i da ti budes ta koja ce reci: cao, zdravo… Zbogom… Budi. Zelis to? Sa sigurnoscu? Budi ta koja o nicemu ne mari. Budi ta koja sve pocinje i sve zavrsava. Budi ta koja povredjuje, koja sece i rusi. Budi okrutna. Jedno cu ti samo reci… Postajes los covek. Postajes zlo koje hoda. Za tebe, to je sasvim u redu. Neces trpeti neke posledice sve dok budes takva. Niko te nece povrediti, bices, onako, jaka. Kineski zid oko tebe. Niko ti ne prilazi. A ti pridjes svakome i svakoga unistis. Do srzi. Sve je to fenomenalno. Ostajes nepovredjena, kamena, srecna… Osecas ogromnu snagu i moc. Postajes narcis. Shvatas da sve mozes. Imas moc da upravljas! Ali nesto ti moram reci jos… Takvi ljudi su sami. Svi odlaze od njih. Okrenu se oko sebe i shvate da nemaju nikog. I ono malo ljudi sto se bori da osvoji tebe takvu, kamenu, posustaje. Zaobilaze te. Privlacis samo one slicne tebi. A takvi nikada nece biti tvoji. Jer su i oni kao i ti. Satkani od zla i besa. Od zelje za dominacijom. Krvolocni su. Povredjujete se namerno i uzajamno. A to, to nije zivot. To nije nesto za cim zudi razuman covek. To nije nesto sto je u prirodi ljudskog bica. Budi pametna, okani se toga na vreme. Rekla si vec da ces me slusati. Dozvoli sebi da ti neko pomogne. Pomazem ti. Znas i sama. Zato, izaberi. I ne dolazi u situaciju da ponovo biras. Izaberi jednom za sva vremena. Budi cista. Volim te, znas. ❤ J ❤