12-ti februar, 404 NOT FOUND, 14-ti februar…

Tuzno je kako covek tesko prihvata gubitak. Najtuznije je kada izgubis sam sebe. Prosla je godina od kako sam ja nestala, od kako sam se izgubila. Prosla je godina od kako se rodilo nesto cudno. Nesto sto nisam mogla da kontrolisem. Zao mi je sto se sve to tako desilo. Desilo se samo zato jer sam ja bila slaba… Tog, bas tog dana, dana koji dolazi posle 12-tog februara… I koliko god sam posle toga probala da ojacam nisam uspevala. Vuklo me je kao vrlog, kao carolija… To je bio virus. Zaraza. Postala sam zarazena necim a da ni sama nisam bila svesna toga. Predavala sam se milion puta, isto sam se toliko puta i borila za opstanak. Ne. Ostala sam staticna. Ostala sam na istom mestu gde je sve i pocelo. Eto i danas cu dati pocast tom danu. Krucijalnom danu u mojih predhodnih godinu dana. Necu se secati bola i tuge. Necu se secati ni placa. Sve vise mislim da je sve to bilo toliko glupo. Nezrelo. U stvari, to je bilo prvo kusanje. Prva praksa, prava praksa. Sta vredi kad teoriju nisam dovoljno dobro savladala. Secacu se samo nekoliko stvari. Nekoliko stvari koje ce me duboko negde dirnuti, pecnuti. Nema ih puno. Sto manje stvari, manja secanja. Tako i treba da bude. Jedino mi je zao zbog mog poraza. Zao mi je sto nisam uspela sama da se izvucem iz vrtloga. Bilo je potrebno da vrtlog stane. I kada je stao, ja sam se, valjda zbog navike, okretala jos koje vreme. Ali zaustavila sam se. I sada evo stojim cvrsto na nogama. Vise necu dozvoliti da se ikada opet dogodi taj dan koji dolazi posle 12-tog februara. Zao mi je sto nisam uspela. Nisam pobedila. Zao mi je sto sam i pocela da igram. A igra kao igra, uvek pocne iz dosade i zezanja. Ali kad pocinjes da gubis u tebi proradi zelja za pobedom, proradi zelja da se ta igra po svaku cenu nastavi. Zao mi je sto sam je nastavila. Sto sam htela pobedu. Zao mi je. Pa i da sam pobedila nagradu ne bih dobila. Bilo bi dovoljno to sto sam pobedila. I tek sada shvatam neke stvari sa pocetka. Sve biva sve jasnije. To je jos jedna stvar zbog koje zalim. Zalim sto me secanje itekako dobro sluzi. Pronasla sam se. Konacno. Vratila sam se. Skidam crninu. Proslo je ipak mnogo vremena, mnogo za jedno nista. Mnogo vremena a iza svega toga ni jedno slovo na papiru. Ni jedan dodir. Ni jedan pogled. I zato je to mnogo vremena. Zao mi je sto je sve to na mene ostavilo trag. Pocela sam da razmisljam drugacije. Pocela sam da se ponasam drugacije. Pocela sam da cenim neke druge stvari. Ukratko, izmenila sam se. Promenila sam licni opis moje licnosti. Sve to je jako uticalo na mene i na moju okolinu. Pokazala sam se i kao glupa i kao pametna. I kao razmazena i kao stabilna. Sve sam bila. I eto, posveticu jos samo ovaj dan svemu ovome. Ceo. Ali vec 14-tog valja proslaviti praznik. 🙂 Najteze mi je palo da se odvojim od prozora. Neke gluposti su bile napisane, neke bezvezne stvari. Ali oprala sam prozore. Bio je red.

Najvise me boli sto nisi bio tu kada mi je navise trebalo. Nisi se udostojio. Zbog toga se sve ovo ovako desilo. Zbog toga me vise nemas. Nisam tvoja. Ne mislim da ce ti to naneti bol. Ne radim to zbog toga jer u to ne verujem. Radim to zbog sebe. Treba mi neko ko ce biti tu. Uvek. Ti to ne mozes biti. Bar ti ta uloga ne lezi. Tu se ne snalazis bas najbolje. Mozda ne sa mnom. I kraj…

Advertisements

53 thoughts on “12-ti februar, 404 NOT FOUND, 14-ti februar…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s