Moj covek.

Otac, brat, prijatelj.

Mazi me i pazi. Cuva me od velikog bauka kojeg donosi zivot.

Taj moj covek je veliki covek. Cuva jos i moju mamu i tatu. Cuva i njegovu decu i zenu. 

Ne postoji stvar koju zbog njega ne bih ucinila. Zvuci tako lako i prosto. Ali nije. Zaista bih sve ucinila. Odrekla se svega. Jer, on je moj covek. Do koske, do same srzi je moj. Neko moj tako ozaren i mio. Moj. Stvarno moj. Znate? Pripada meni. Imate li vi vaseg nekog? Tako vaseg kao sto je moj covek meni? Zar nije divno?! Zar nije divno saznanje da nekome pripadate, da vas neko voli do Meseca, da vi njega volite do Meseca… I to je najveca ljubav. Kakva zaljubljenost, kakvi bakraci. Brat. Brat zna da voli najvise. I tako mi vec nedostaje. Tako sam ga se uzelela. A tek 2 casa nismo zajedno. I tako me sve boli kad nije tu. Tako se raspadam. Eto, jedini problem je razdvojenost. Ali nije to nista naspram nase ljubavi. Toliko su ti kilometri mali i glupi. I sto je dalje sve mi je blizi. I eto… Samo htedoh da kazem da imam coveka. Jednog, sigurnog.

I da, onako usput, prave auto-put na Kosovu. Pre bih rekla svemirski brod. Odakle sav taj novac?!

Advertisements

2 thoughts on “Moj covek.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s