Slusanje tisine, malo tuge, malo ocaja

Kad pripadas nekome… Kad je svaki deo njegov… Kad bi sve zbog njega uradila… Kad bi mu sve dala… I kad je sve to nista. Kad pogazis svoju rec… Kad predjes preko sebe… Kad izadjes iz svoje koze… I kad je sve to nista. I kad volim te kazes… I kad kazes mnogo puta… I kad te reci pocnu da se trose… I kad pocnu da se otrcavaju… I kad je sve to nista. I kad pokazes ljubav… I kad je dajes u ogromnim kolicinama… I kad poklonis previse… I kad je sve to nista. 

Onda pobesnis… Onda se nerviras… Onda pokazes tugu… I kad ni to ne radi. I onda mu kazes svasta… I onda i opsujes… I onda mu nabacis sve na ledja… I onda nabacis i ono sto treba i sto ne treba… I kad ni to ne radi. I onda se grizes… I onda kazes sebi svasta… I onda se pokajes za sve… I kad ni to ne radi. I onda opet pokazes pripadnost… I onda opet stavljas do znanja da ti je on sve… I onda opet kazes da volis… I kad ni to ne radi. 

E onda se kajes sto si se rodila… E onda proklinjes svoju sudbinu… E onda zazelis da se sve obrise… E onda opet nista. E onda kazes da ide… E onda kazes da ustvari mrzis… E onda ga u stvari proklinjes… E onda opet nista. E onda cvilis… E onda grebes… E onda places… E onda umires… E onda opet nista.

Advertisements

21 thoughts on “Slusanje tisine, malo tuge, malo ocaja

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s