20. 05.

Malo sam poranila, ali mislim da necu biti u situaciji da pisem ovih dana, pa kovelim da zavrsim sa tim sto mi je na umu.

Malo mi je trebalo. Mali korak i opet bih bila vracena nazad, u neko vreme koje je vec davno proslo. Ali verovatno obostrani inati to nisu dozvolili. I nije mi zao. Boli me po malo, ali nije to nista. Trpela sam ja i teze stvari. I sada samo zelim da, najlpese sto mogu, cestitam rodjendan.

Muto, toliko toga ti zelim da se plasim da ne propustim nesto. U sustini, ti vrlo dobro znas da ti nikada nisam zelela zlo. Zelim ti uspesan zivot, mnogo lepih emocija, mnogo lepih devojaka, mnogo razbijenih casa i pesama koje ce te secati na mene. Verujem da ce ta Italija da ti se baci pod noge. Budi srecan. Ova godina mora da bude takva. Budi zadovoljan onim sto imas. Budi kreativan, nasmejan i sarmantan, kao i do sad. Budi necija sreca a ne tuga. I u tome moze da se uziva, veruj mi. Budi neciji svet. Potrudi se da ne pozeli ikada da ga menja. Budi daleko od svega sto ti nanosi bol.  Ovo izgleda kao nesto lepo i puno srece? Nadam se da je tako, ako nije bar uzni u obzir moj trud da to bude tako. I seti me se, ponekad. Bilo bi lepo.

Volela sam te. I veruj da cu celog dana misliti samo na tebe.