Ala smo bogati. :)

Sinoc, necete verovati, u mojoj ulici naidjem na cudesan prizor. Posto je moja kuca izolovana od buke i tisine, nalazi se na brdascu u sumici daleko od civilizacije, sto mi jako odgovara, jer smo sve manje civilizovaniji, pored jednog malog zbunica naidjem na “to“ o cemu sam odlucila da vas obavestim. Naime, radi se o izmetu covecijeg porekla prekrivenog dvema novcanicama od po 10 dinara. Da li je moguce da imamo toliko para da sa njima, oprostite na izrazu, brisemo dupe!? I bese mi zao sto je mrak i sto jos imam propali telefon bez blica u rukama. Tako sam se slatko ismejala. Nekome se bas zurilo. Ali parama da obrise svoju pozadinu to jos nisam cula, a ne videla. Eto, malo da vas nasmejem. Verujte da je istina. 😀

Bruka i ponos jedne porodice.

-,,Kurvo. Ides po kafanama. Hoces da te svi gledaju kao kurvu? Znas li kakve devojke tako idu? Pijes, pusis… Jos samo da se drogiras. Mozda i to radis. Brukas nas. Ko sve zna za to? Ko??? Govori avetu!!! Sram te bilo. Koliko dugo se trudimo da nam porodica bude uspesna i da se izvucemo iz propasti u koju nas je uvukao rat, a ti tako nesto da napravis… Kako ti nije zao brata, sestre. Pises tamo sa drugarima svasta, jel si spavala sa nekim?  Lazes, lazes mene, majku koja te je rodila. Lazes brata, u oci ga gledas i lazes. Ajde sad na spavanje, pricacemo sutra kako cemo da se izvucemo iz ovoga. “ 

Ni glas, ni plac… Nista. Samo po neki izdah. Nije se bunila, bila je kriva. I laknulo joj je. Vec sutra dan njena porodica je resila da stane iza nje. Da je brani i stiti. Da pobrise sve ono sto je ona izasrala. I tek sada joj vise nije lako, tek sada ima teret.  Kako da se izbori sa sobom, sa svojim mislima. Mora da odraste, ovog trenutka mora da postane zrela. Mora da obuzda sebe, i to svoje buntovnicko ponasanje. Preterala je. Nije imala meru ni u cemu. Ali, od sada postaje dama. Kad joj Bog vec nije dao da bude musko i kabadahija, mora da prihvati ono sto joj je dao. Sada postaje zena sa stilom, ozbiljan konkurent finim gospodjama. Stil je njeno drugo ime a maniri i lepo ponasanje, cini se, kao da su duboko usadjeni u nju. Postaje nepogresiva. Postaje ponos porodice.

Prijatelj u pokusaju.

Razumem te. Razumem zasto si sve to tako uradio. Oslanjao si se na to da niko tako nesto nece otkriti. Ali, neiskusan si. Tu cinjenicu si izbacio iz proracuna. Sjebes jedan minus i ceo zadatak ode u kurac. Tako je i sa tobom bilo. Jedina stvar koja te cini necovekom jeste cinjenica da si upropastio prijatelja. Ubio ga u pojam. I naravno, zauvek odbacio od sebe. Sada se tu postavlja pitanje da li je to i bio prijatelj kad si se ti tako poneo prema njemu. A prijatelj je znao da ces sve da sjebes. Molio te je da to ne radis, secas se? Ne mogu da odredim da li je to bilo namerno ili nesvesno povredjivanje. Prosto, imam dokaze za oba. Duboko u sebi znam da je bilo nesvesno. Znam da ti je zao zbog svega, znam da si me cenio. A onda, sa druge strane, dobijam informacije od drugih ljudi sta si sve pricao i komentarisao. Kako si gledao na sve to. Sta si pricao za svog prijatelja. A prijatelju u oci sve precutao. Precutao umesto da si vrisnuo na sav glas. Jer, to je prijatelj, nije stranac. Znao si da cu sve razumeti i prihvatiti. U stvari, mozda ja prijateljstvo gledam kao nesto mnogo blisko, a da to nije zaista tako. Da, preterala sam. Zelela sam da mi svi budu prijatelji. Ti si bio jedan od gresaka. I kad prebrojim sve greske, malo sta ostane. I sve bi bilo najbolje sto moze da si bio iskren. No, necu vise da opisujem tvoju krivicu kad je sve krenulo i mojom krivicom. Samo, razlika izmedju mene i tebe jeste sto sam se ja trudila da moju gresku ispravim a ti si srljao sve dublje. Svako nosi svoj krst a ti tvoj ne mozes ni da podignes, verujem. A tako mi je zao. Veruj mi da se svakoga dana setim toga i kazem da mi je zao. I vrlo cesto placem i hocu da pokopam sebe. Zao mi je!!! Svakog dana se pitam sta radis, iz navike. Nedostajes mi. Stvarno si mi bio drago bice, mnogo sam ti verovala. Ti jednostavno nisi stvoren da budes prijatelj. I znas, u pocetku mi je bilo vazno da ti nemas mira, da te proganja i u srcu i u glavi, da ne mozes da spavas, da ti je tesko. Nekad sam to zelela. Sada samo zelim da budes srecan, bio si mi prijatelj. Mada mozda ja tebi nisam. I vidis, primetices da je u ovom tekstu kljucna rec i rec koja se ponavlja vise puta: prijatelj. Da li ti znas sta je to? To sam ja tebi u pokusaju.

Cula sam da se zenis, ne znam kad ali eto mozda je u skorije vreme pa da ti cestitam. Zelim ti stvarno sve najlepse, mada ne zasluzujes, veruj da je tako. I znam da sam te za sve vreme naseg druzenja smarala i dosadjivala ti. To tek sad znam, kad su mi neki drugi ljudi to stavili do znanja. Rekose mi da sam te gusila, izvini zbog toga. Meni nije tako delovalo, mozda si trebao da mi skrenes paznju na to. U svakom slucaju, bilo pa proslo. Sve ce da prodje. Proci ce i tvoja sreca i moja tuga. Nista nije vecno. Imas jedno pomeranje od mene, znam da si se smorio dok si citao, ali eto, morala sam. Uzivaj