Grlic materice.

– De ti je omladina baba?

– Otisli u grad sine. Treba da podignu moju pemziju, da vrate dug onomad sto sam podigla i da uzmu ovo resto sto ostane. Nema mnogo 50 dinara fali od 3 iljade. Miki i on ode, nekte s njima, ode aftobusem. Sedi, zapali. Oces kafu? Cim da te posluzim? Oces baraniju?

– Baba iskuliraj me molim te znas da me nije sramota. 

– Prosuo vodu danas na mene. Ja tuna ljustim papriku, majka mu veli miran. A ja kazem: nije on konj pa da mu velis miran. I on uvati onu ciniju svodom i poli mene, poli zid. Eto ti, kad je dete nevaljasno. A mene tu nesto izaslo, tu na stomak. Vidis kako je tvrdo ko kamen. Da nije neki rak, daleko bilo?

– Baba ne lupaj. Samo nesto izmisljas. Tripujes se mnogo, opusti se. Samo ruzne stvari pricas. Ako te ne boli pusti ga.

– Ja sam Boga mi mislila da je mozda i grlic materice. Evo tuna.

– Baba, grlic materice je unutra, ne moze da se opipa. 

– E a ja sam mislila, majke mi. Sta oces da ti pricam danas? Ajde pituj me sta oces, danas smo same. 

-Pricaj mi za tebe i Deda Zoneta. Kako ste se smuvali, gde, sta… Sve mi pricaj.

– Ja sam imala petnaes godina kad je on mene trazio e moji mi nisu dali. I on posle isprosijo Slavicu, ona dosla za njega. On je vise put isterivao, no ona nije tela dide. Za godinu dana nije ostajala trudna e posle ostala trudna na Snezu. Ja sam tu vodila kolo za svadbu, bilo neko kaljavo vreme, ne daj ti ga Boze. A pre toga smo se mi kao nesto ljubakali po vrzina, eto kad me ispracao kuci. E ondak, ja sam cuvala ovce kad je on mene iskoristio. Majke mi moje, iskoristio me. Ja nisam ni znala sta je to. Petnajes godina sam imala. E onda tamo, ovamo, jurili smo se gde smo stigli. Onda on mene napisao poruku, pitovao me dal cu se udavam za njega, ja sam pristala i on doso da me uzme i ja pobegnem za njega. A zena mu jos bila kuci. I ja i on odemo kod moje zaove u Lazaricu i prespavamo tamo, sutra oni isteraju tu zenu, dadu joj sta je sleduje i svekar joj obecao mesecno da joj dade pare da cuva dete. Kad ona jok, ostavila ga tu u kucu, vrata bila niska, svinja mogla da pojede dete, spasio je Ljubisa. I ja sam tuna bila. On posle otide u vojsu. Ja sa punom kucom tu… Cuvala sam Snezu, Bratislava, Svetlanu, svekra, svekrvu, devera i jetrvu mi. I nije mi bilo tesko, volela sam. Spavala sam u podrputu kucu, i nije me bilo stra. Sama sam spavala. E kad je on doso iz vojske, izdelili smo se i poceli da se kucimo lecka. Ja sam rodila Vladu kod moji, kuca jos bila vlazna nama. Eto tako ti je to sine bilo. A voleli me svi, takva sma bila. Sa svima lepo i da prozborim i da pomognem kome bilo. Sad sam ostarala, ugoila sam se ki godj mecka. Ne volim uopste sto sam ovoliko debela. Ima zene starije od mene pa tanke bre, ja sam naduvena cela. Vele na dnevnik i sutra lepo vreme, a presutra pogorsanje. Dal ce da bidne kisa kod nas. Valjda nece.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s