Nabacane misli.

Ova politika me gusi. Bas mi smeta. Izbori… Zasto bas sad? Zasto bas sad da me svi guse sa tim??? Zasto bas sad kad imam svoj svet koji ona itekako narusava. Uspavani meda kad-kad mora da se budi ne bi li prokomentarisao nesto sto ce ovako ili onako otici uz vetar i nece ostaviti trag, negde tamo, u nekom delu svemira. Boze koliko mi je naporno i da pisem o tome. Ne bi se ja nesto sada druzila sa ljudima, pribegavam samoci i tisini. Pribegavam knjizi. Zlo u ljudima ili ako vam je lakse ljudi u zlu. Smisao danasnjeg zivota je novac i prezivljavanje. Cemu? Rodimo se, skoluju nas i pripremaju na nesto. Na sta to? Na smrt??? Cemu? Da bi se unuka setila i pomenula nas?! Vec sledece koleno nece obracati paznju na to sto ste vi bili ti koji ste onemogucili njoj bas taj zivot. Taj zivot koji je nalik vasem, rodjenje i cekanje smrti. Usput malo mucenja, nervoze, po koja lepa stvar, potomstvo i tu se krug zavrsava. Pocinje nov ciklus necega sto se zove zivot. I ne znam zasto mi politika toliko smeta… Verovatno zato sto pokusava da nas ubedi da moramo ziveti taj zacarani krug, da moramo da se borimo za njega. A zbog cega? Da bi ga neko ponovno tako bedno ziveo?! Ovo nisu suicidne misli, naime sam verovatno u tom delu ovog zacaranog kruga u kome pokusavam da ispadnem iz koloseka. Pokusavam da malo promenim pravac. Koliko god se trudila drugi pravac ne postoji. Zivot ili smrt. Zivot je po difoltu isti, nema vrdanja, nema promene pravca, jednostavno zivis i ides putanjom kojom idu svi. Ne postoji druga mogucnost. Valjda me to i nervira, to sto nemam drugi izbor, to sto neko nije bio pravedan prema nama vec nas je programirao bez sanse da bilo sta promenimo, ma koliko se mi trudili. Zasto zivot? Kad bi postojalo nesto drugo… kad bi. Cak nam nije ostavljena mogucnost da nas um kreira nesto drugo osim tog zivota. Um nam je toliko suzen da cak i ne mozemo ni da zamislimo nesto drugo, bas zato sto ne postoji. Tragika covecanstva je bas ta sto uopste i imamo mozak. Cemu nam sluzi ako ne mozemo da upravljamo ovim sto zovemo zivot. Sta god da izaberemo opet je programirano i vec vidjeno…

Advertisements

3 thoughts on “Nabacane misli.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s