Onaj dan

Najvise mrzim taj dan… Dan kad ne znam o cemu bih pre pricala. O porodicnoj tragediji jedne nedobudne i nesavesne majke ili o tome kako me je napustio, kako sam ga napustila. I bas kad sam pomislila da je to to, da sam se smirila, da ga imam, da me ima. Bas kad je postao deo moje duse, kad ne mogu da zamislim dan a da mu ne cujem smeh, samo da se smeje… Jesu li oni to namerno postavili tu baru koja se zove okean izmedju nas? Bas je on jedino bice koje sam mogla da razumem, koje i sad razumem, koje cu uvek da razumem. Desilo se. Ili zivot ili on. Ce dodjes li u Ameriku… ostace mi samo to. I moj odgovor iz dubine duse koji nikada nisam izgovorila… Ce dodjem, sad, odmah, zauvek. Tu sam jos, zbog ne znam ni ja kojih stvari. Zbog ne znam ni ja cega. Zbog ne znam ni ja koga. Valjda nisam sigurna. Ne u sebe, vec u njega. Valjda je to bas zbog drugog dela price (koji bas nema veze sa ovim niti je slicno na bilo koji nacin) koji mi uvek kaze da se ne treba zrtvovati ni zbog cega. Mozda je to cak i zbog moje majke koja kaze da ljubav ne postoji. Kaze da se samo, posle nekog vremena, sazivis sa nekom osobom i postane ti porodica. Kao da to moze da bude bilo ko, neki slucajni prolaznik… Valjda je stos samo u tome koliko neko ume da napravi porodicu i da je odrzi. A ja se, eto, plasim da on ne bi umeo. Ne bi umeo to sa mnom. Mislim da se ne bi zrtvovao. I valjda je logicno, po maminoj prici, da dobri brakovi nisu nastali iz ljubavi vec iz razumevanja. A ja sam, sto se njega tice, nesigurna za oba. Mozda mi nije dovoljno dao. Jednostavno, kao da je bio neozbiljan, nezreo. I ni jedno volim te nisam osetila. I kako da ja budem ta koja ce za tu nesigurnost da se zrtvuje? Jer, to je zrtva… Mada, mozda sam ja samo jedna obicna pip koja bezi od svojih zavrzlama, a sama sam ih napravila. Ne znam, ne znam, ne znam. U svakom slucaju, nije se dalo. (Najlaksi nacin da pobegnes od neceg je tako nesto reci, kao nije u tvojoj moci, mada je sve tu.) I sve ovo nije jos jedna ljubavna prica, vec zivotni put koji sam ja izabrala. Stabilnost, sigurnost, toplinu. To biram. I vise ne osudjujem sebe. Izabrala sam. Naravno da se moja depresija ponovo vratila, kao da je jedva cekala. Samo sam malo odskrinula vrata, taman toliko da tri snopa sunceve svetlosti mogu da prodju, ali prosla je i ona. Moja stara prijateljica, zivotna saputnica, saborac, moj najbolji drug. Dugo sam te cekala, udji, hoces, kafu, caj?! Ti bi i da prespavas? Nekoliko noci? Meseci? Godinu? Koliko ti je potrebno? Koliko ti je potrebno da ponovo iscrpis sav zivot iz mene? Koliko ti je potrebno da me mantas levo desno po hodnicima mojih gresaka, mojih strahova? Sad si na duze dosla, vidim ja. I ne vazi ono, za svakoga gosta tri dana dosta. Ti si mi ipak najbolji prijatelj. Guramo zajedno kroz zivot. Dobrodosla.

i da, jedna nesavesna majka, jedna spucenica, jedna ovca se izgubila. Izgubila se sa detetom. Dete je promenilo sredinu, nacin zivota, ljude oko sebe. Okruzeno je strancima. Fale mu topla lica dobro poznatih ljudi koje ga vole. Odjednom, nalazi se u tudjoj kuci, jede iz tudjeg tanjira i oblaci tudje stvari. Zato sto je mama resila da se ponovo uda i da to nikom ne kaze, jer jelte, nikog nije briga za to, to je njen zivot. A gde je zivot tog deteta? Zasto se mama nije pobrinula za to? Zato sto to nije mama, to je kucka. Zamisljam kako zbog nekog cike kog prvi put u zivotu vidi vise ne moze da spava sa mamom. Dete je jos malo, ne razume. Ali za to postoje socijalne sluzbe, policija… Detetu ce svanuti a mama ce malo biti u bolnici, verovatno. Samo da konacno naidjemo na bilo koji trag, prosla su vec 2 dana. Zivot je kurva. A dete mora da nauci da se takvim tetama, kao sto je zivot, ne veruje. Nadajmo se najboljem.

I ne znam na koga cu pre pomisliti pre spavanja. Koga cu sanjati. Za koga cu se prvo moliti. Volim, stvarno vas volim. Cuvajte se losih teta kao sto je zivot. I kao sto je jedna jadna i bedna nesavesna majka. Svi vi pazite. Roditelj je krupna stvar. Ako vec imas priliku da to budes, budi profesionalan.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s