Kolotecina

Ne znam, ne znam… Kakva je ovo kolotecina? Jel ovo ista ona kolotecina u koju su, verujem, upadali i Nikola Tesla i Branimir Stulic? Jel su to oni zbog ove kolotecine pobegli? Pobegli od sebe samih… Svako na svoj nacin… Da li sam ja jedna od onih malih koji ne umeju da pobegnu? Mada, sama spoznaja ove kolotecine je dobar napredak. Da li i vi vidite u kakvoj kolotecini ceo nas sistem i svet bivstvuje? Ko smo, sta smo, zasto smo, dokle cemo… To su ta pitanja jel? I kad dodje do zavrsetka jedne navike zarko zelimo da udjemo u drugu… To je kolotecina… Posao, obrazovanje, porodica… Kolotecina. A cemu sve to? Zar smo postali da bi ziveli po nekom sablonu i umrli po istom tom? Zar je toliko cudno kad neko to ne zeli? Ja ne da ne zelim, nego urlam na sva usta protiv toga. I znam sta ce neko reci… Od neceg’ mora da se zivi, nesto mora da se radi… DA, ALI NE ZELIM DA ZIVIM OD NOVCA I RADIM ONO STO I SVI RADE. I ne, ne zelim porodicu i decu koja ce tako nesto da rade. VELIKO NE!!! Zasto meni, samovoljnoj i nezavisnoj, novac mora da bude prijoritet. Idem da cuvam ovce, neka vuna bude ta kojom cu sve da kupim. Neka to bude zemlja, vazduh, voda… Zasto novac? A, zasto i moram da kupim? Sama cu sve. To je sva politika. I znam, znam da nisam u pravu. Znam da ne moze. PROKLETO ZNAM I PROKLETO SE OVIH DANA MNOGO NERVIRAM ZBOG TOGA. ‘Ajde da me svi puste, ‘ajde da sama pronadjem sebe. NE ZELIM DA ZIVIM ZIVOT I UMREM NE SPOZNAJUCI SEBE. To nije zelja, to je strah. Nemam drugu sansu, nemam. Spoznaja sebe, to je zivot, to je sve. Sta smo mi bez toga?! Cemu zivot? Spoznajuci sebe upoznajemo druge. Kroz sebe imamo prozor za svet. To je kljuc. Uporno radimo suprotno. Uporno smo zarobljeni u predrasudama i ogranicenjima. Uporno od sebe pravimo robota. Jebes mi mater, postajemo uniformisani. A rodjeni smo razliciti. Mozda neko misli da mi je potrebna psiholoska pomoc. Mozda mi je i potrebna, ali to bi bilo ispiranje mozga i vracanje u kolotecinu u kojoj ja ne zelim biti. Eto, moj mali bunt. Za nekog je bez poente, ali za mene i one koji se isto osecaju oslobadjanje je. Budite slobodni, budite svoji. Spoznajte sebe, u to utrosite zivot. Vrednije je nego potrositi ga na druge ili na masine zbog para i lagodnog zivota.

Advertisements

3 thoughts on “Kolotecina

  1. Uh, citam, citam i dodje mi da vristim skupa s tobom jer mislim (i osecam) vrlo slicno. Msm da je velika stvar biti svestan jer onda postoji sansa (nekakva) da nesto menjamo (sebe prvenstveno), a to je kljuc za dalje. Nacela si temu koja je bitna i nepresusna, sazela si je u kratku formu kojom si rekla neprocenjivo mnogo za onog ko razume i kome glava ne sluzi samo za frizuru ili kasiku. Meni sjajno, kao i obicno :OK:.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s