Овај, шта хтедох рећи…

Била једном једна принцеза која је пољубила жабу и жаба се, можеш мислити, претвори у принца. Какав је то принц? Јел то нешто попут данашњег манекена, менаџера, спортисте, предузетника…? Шта ли је он? Мора бити леп, згодан, да има пуно пара и огромну вилу. А да, наравно, ништа не ради. То мора да је неки данашњи кримос или ови скоројевићи сто продају имовину и тако стичу богатство али не и углед и достојанство. После се питамо зашто смо такви, зашто нам је новац у средишту интересовања… Па баш зато што нас од малена уче да су то праве вредности, да нам треба такав муж, да животна идеологија мора да нам буде: ко не ради тај гради. Или оно: ко не ради не боји се глади… А да не говоримо о ономе: ко другоме јаму копа ископаће још много и биће најмоћнији човек на свету. Или, рецимо: ко рано рани, цео дан му се спава… То, верујем, већ знате. И где се и како се налази тај пун џак пара? Оно, класика, идеш улицом, кад оно, испред тебе, пун џак пара. Или се можда бере негде, у некој земљи налик на Тунгузију. А не, знам. Имају они неку баку и деку, који су случајно имали много пара па су, случајно, све њима оставили. Шта је рад? Шта је труд? Причамо о томе како нема посла а не питамо се ко би то, истина, радио. Све ме то подсећа на један виц који сам чула. Одприлике иде овако: протестују грађани Црне горе јер нема посла. У једном тренутку, улицом пролази господин у оделу и пита једног из масе: зашто протестујете? Овај каже: па немамо посла. Господин у оделу каже: ево ја имам фирму и могу тебе да запослим. Црногорац  ће на то: А ђе мене нађе у иљаду… Скрећем са теме. Овај, шта хтедох рећи. С обзиром да данашња деца много брже развијају у односу на нас „маторе“ у психичком смислу, да не кажем да су паметнија, а што и да не кажем кад је тако, треба обратити пажњу на бајке и басне којима их учимо. Црвенкапа није послушала мајку, Снежана живи са 7 мушкараца, Пепељуга је рецимо спонзоруша… Реално а? Па, овај, размислите о томе. То сам хтела рећи.

Velika ljubav Maje Volk.

Dakle, mene je bog nagradio za patnje koje sam ja od malih nogu dozivela, tako sto mi je dao ljubav u osamnestoj godini, onu pravu. To je prvi covek u mom zivotu, i kasnije se zaista ispostavilo da je ispravan i jedan divan muz, divan otac, i da se nije pokvario tokom godina. On je bio stariji od mene. Evo sad ce u 11. maja da napuni 60 godina, a ja imam 54. Znaci sest godina stariji od mene. Ja sam prvi put cula narodnjak kad sam njega upoznala. On je bio jedan manglup Beogradski a ja sam zivela pod Mocartom u staklenom zvonu i on mi je bio jedan prozor u svet. Tri- cetri godine smo se mi zabavljali. Zajedno smo i diplomirali, iako je on studirao farmaciju godinama, godinama. Da skratim pricu, mi smo raskinuli samo zato sto sam ja osetila da su se otvorila vrata krletke i da ima tu neki svet jos i da bih ja jos da istrazujem. I, i mi se razidjemo. Ali smo ostali prijatelji i stalno smo negde tinjali, to je bila mnogo velika ljubav. Ja odem u Australiju i kad sam tamo dozivela isto horore, tamo sam se udala prvi put i taj Vijatnamski veteran pokusao je da me ubije i bilo je strasno onako bas strasna prica koja se nalazi u mom prvom romanu “Mrtve lutalice“. I ja resim da se vratim, potpuno mi je jasno sve, idem da se udam za Duleta. Neznajuci da se on ozenio dok sam ja bila u Australiji. I ok, prodju godine, ja se udam za njegovog drugara i prozivim divnih 16 godina u braku, rodim troje dece. Znam da je on dobio troje dece od toga se jedna zove Maja. I mi se nismo vidjali za to vreme. Prodje opet decenija, ja se razvedem, sviram u jednom restoranu i dodje mi jedne Nove godine poruka: zelim ti srecnu Novu godinu i neka gomila imena zenske dece i njegovo ime na kraju, u potpisu. Ja sam znala da je on. On je u medjuvremenu emigrirao na Novi Zeland. Ja posaljem: gde si? On kaze: tu sam u Beogradu sa srednjom cerkom. Ja kazem: pa hajde dodji tu gde sviram, povescu i ja moju cerku. I ja kako na tom balkonu sviram mogu da vidim ulazna vrata, otvaraju se vrata i ulazi jedan sedi covek, koga ja nisam prepoznala, ali u dzemperu koji sam ja isplela pre 30 godina. I tu bude knedla kao i sad, i ja ne mogu da sviram. A sa mnom je tada svirao jedan deckic koji je rodjen 1976. u godini kad smo mi odpoceli nasu vezu. I mali Joca krene da peva hitove iz te godine. Odakle to njemu, ja ne znam. I ridam ja, rida on, rida moja cerka, rida njegova cerka, rida cela kafana, place. A on udari po mojoj gitari, ima strasno pamcenje, i kaze jel jos uvek koristis “labela“ zice? Mislim, tu se ja raspadnem, na labela zice sam pukla. I u jednom momentu se mi malo smirimo i on kaze: znas, tesko je na Novom Zelandu, nisu mogli da mi izgovore ime i ja sam hteo da ga promenim. Imas pravo samo jednom da pogodis koje je to ime. A ja sam njega zvala Almo, sto na Spanskom znaci duso. I on kaze Almo. I ja tog casa shvatim da sam ceo zivot promasila. Posle sam napisala pricu koja se zove “emotivni cunami“. Ko to prezivi, sve je prosao. I tese mene moja deca: ali mama da si ostala sa njim ne bi imala nas. To me je malo utesio. I ja ga posle dva dana pozovem tamo gde sam svirala: dodji, da malo pricamo. I mi celu noc pricamo sta bi bilo kad bi bilo, da bi bilo, da je bilo. Nista se nije dogodilo, ni za ruku se nismo uhvatili. On je jedan veran covek, jedan dobar, dobar covek. Ali i on i ja znamo da to sto mi imamo je nesto sto ce trajati. Ne mora nikad da se ostvari, ali je to to. I on je otisao na Novi Zeland, i ja ga od onda nisam videla. U medjuvremenu sam dobila rak. A poslao mi je poruku, da to je bitno. Poruka je bila duga, a ono sto je kljucno je: ti si Majo, Maki, kao ogromni dijamant sa kojim ljudi ne znaju sta ce. Neki bi da ga usitne a neki bi da ga prisvoje samo za sebe. I to je negde najtacnija definicija mene. Niko ne zna sta ce sa mnom. Mnogo me ima. Inace, on dolazi ovih dana. Naravno da cemo se videti, ja sam prijatelj na drustvenim mrezama sa njegovim cerkama pa onda vidim fotke, gde je i kako je. Cekacu ga do kraja zivota. Ako on bude u mogucnosti da bude sa mnom, sto mu ne zelim. On ima savrsenu porodicu. Ali cekacu ga, makar u stotoj.

Dviska za Poravase, 3 put.

Ja ne znam sta se ovo dogadja ali sta god da uradim ispadne naopako. Svako tumaci moje postupke katastrofalno. Vise necu da kacim nikome nista po zidu, necu da zovem nikog, necu da se smejem, necu da placem, necu da disem. Onaj Snezin mali planira da dodje kod mene a ne zna da pre toga mora da nauci da pisa trceci. Uz vetar je vec uvezbao. (Znam da si ljubomorna Sismis, ali u prednosti si, znas vec). Evo secem ruku kojom sam ga mazila. Dakle, glavna tema ovog bloga je ovaj Radmilin. Decko je poceo opasno da me zaobilazi. Hejtuje me na svakom koraku. Po ceo dan jede tresnje, sad ce visnje, ne znam kad je ono bese vreme bunika, strah me je za njega. Fantastican je. Salje mi neke cudne, neidentifikovane poruke, pokusava da bude prijatelj sa mnom, kako jednom ne shvati da ne zelim da se druzim sa njim? Kad on nece u Spaniju da cuva ovce a vec se oseca kao glista( i ja, ali ne zelim sada da placem o tome) onda nema sta da trazi u mom frizideru. Ovaj, zivotu. Patke se jos otkravljuju. Snezin mali je, sa druge strane, tu da se ne javi na telefon kad mi treba. Ali sta ces, mora nekad nesto i na kasiku. Ali nije to lose, dobro je za ten, probavu…( tako pisu ovi zenski casopisi, ja to kao citam, mada vise cujem od Sanje Marinkovic na Pink-u). Ciganka gde je? Pocela je safari na njih, neka mi se pricuva malo. Ljubi… piku. Sve najgore za nju zato sto postavlja sramotna pitanja za baba Radu. Klosarka. Zeni sve neprijatno da prica. haha 😀 I tako me Kacavenda zove jedan dan da me pita kako se sprema sutlijas. Izem ti domacicu, ne zna da skuva pirinac. ( Jaja zna da isprzi, iako je komplikovanije). Snima ma tamo neke babe kako se cepe u donje gace pa mi salje da me istera iz pameti. Tako zna da me zove u pola trinest kad svi ljudi spavaju a ja kad je zovem u petnest ona spava. Pa dobro ljudi, gde ovo vodi. Sad joj dosla majka, ima se, moze se, zlatne patike i fluorescentna majica fura se. 😀 Zivi u grad a seljanka u dusi( kao i ja, samo je mrsava). Jedino me ona zove da me oraspolozi i da ja nju oraspolozim. Ipak smo familija. E a Sismis sad ovo prva cita i jedva ceka da dodje ona na red. Znam, Sismis, znam. Evo dosla si na red.

 

 

 

 

 

Toliko o Sismisu. 😀 haha Salim se. Ona mi je vecita suparnica. Da l’ moram da joj ukradem svakog decka? 😀 hahaa Da budemo iskreni, momci su na mestu, zasluzili su da budu ukradeni. :p Ja sam ljubomorna na nju zato sto je ona u prilici da dozivi moj zivotni san svakog dana. A to je da pije pice ispred zadruge. Ja o tome mastam i sad nikako. Nisak krov. Ona ce sad da proba da odvrati ovog malog Snezinog od pomisli da dodje kod mene, ali on ipak vise voli mene i nece odoleti njenim carima. Voli tako vrlo cesto da bude pijama. Ide po ispracaji, rodjendani, proslave, Merosinu (zanela je svetla velikoga grada). Vec je sve ustanove otvorila, jos samo bracno savetovaliste (fali). Imala je roza tanga gacice ( DOMACINKE). 😮 Secas se? Ajde ubi me, dozvoljavam. I tako, lepa devojka u sustini.

E da, ne zaboravite da imam kolekciju dupica u telefonu, pazite kako me ogovarate. 😛 Ovo je jos jedan od nacina da vam kazem da vas mrzim najvise na svetu. Porav, arivederci sinjora.

Sve najgore za fudbal.

– ❤

-Sta hoces?

-Nista.

-Sta mi onda saljes srce? Uskoro pocinje svecano otvaranje Svetskog prvenstva, nemoj da ti je palo na pamet da me uznemiravas.

-ok.

….

U medjuvremenu, nije se javio posle otvaranja, ni za laku noc, ni za dobro jutro( sto je neka vrsta obaveze).

-Strasno. Sta ti meni radis. Nisi fer.

-Zivot nije fer. Sta radis?

-Pijem pivo sa Miroslavom.

– Uzivas boli te pi**a.

(Pristojna poruka upucena devojci).

-Znam da si se ohladio, bolje reci, ne ocekuj da cu da ti olaksam muke.

-Zasto tebi sve smeta kod mene?

-Kako je tebi sve prece od mene?

-Zato sto ti tako mislis.

-Ja mislim da cigarete lepe, ali mi unistise pluca.

-Cekaj, jel sam ja sada mozda kriv sto ti sama sebe trujes?

-To je maco poredjenje, stilska figura. Pokusavam da ti objasnim moje razmisljanje o tvom ponasanju. Papir, olovka, bojice mozda?

-Dobro. Jel mozes da me batalis sada, posto mi je ponasanje trulo? Mnogo me smaras, a i u toku je utakmica.

-Naravno i to za ceo zivot. Uzivaj uz SP. Sve najbolje.

-Takodje.

I tako, porukama. Kao najveci slepci. I evo, jos nije shvatio. Mozda ce kad prodje to jebeno Svetsko prvenstvo. Sve najgore.

 

 

 

Nabacane misli.

Ova politika me gusi. Bas mi smeta. Izbori… Zasto bas sad? Zasto bas sad da me svi guse sa tim??? Zasto bas sad kad imam svoj svet koji ona itekako narusava. Uspavani meda kad-kad mora da se budi ne bi li prokomentarisao nesto sto ce ovako ili onako otici uz vetar i nece ostaviti trag, negde tamo, u nekom delu svemira. Boze koliko mi je naporno i da pisem o tome. Ne bi se ja nesto sada druzila sa ljudima, pribegavam samoci i tisini. Pribegavam knjizi. Zlo u ljudima ili ako vam je lakse ljudi u zlu. Smisao danasnjeg zivota je novac i prezivljavanje. Cemu? Rodimo se, skoluju nas i pripremaju na nesto. Na sta to? Na smrt??? Cemu? Da bi se unuka setila i pomenula nas?! Vec sledece koleno nece obracati paznju na to sto ste vi bili ti koji ste onemogucili njoj bas taj zivot. Taj zivot koji je nalik vasem, rodjenje i cekanje smrti. Usput malo mucenja, nervoze, po koja lepa stvar, potomstvo i tu se krug zavrsava. Pocinje nov ciklus necega sto se zove zivot. I ne znam zasto mi politika toliko smeta… Verovatno zato sto pokusava da nas ubedi da moramo ziveti taj zacarani krug, da moramo da se borimo za njega. A zbog cega? Da bi ga neko ponovno tako bedno ziveo?! Ovo nisu suicidne misli, naime sam verovatno u tom delu ovog zacaranog kruga u kome pokusavam da ispadnem iz koloseka. Pokusavam da malo promenim pravac. Koliko god se trudila drugi pravac ne postoji. Zivot ili smrt. Zivot je po difoltu isti, nema vrdanja, nema promene pravca, jednostavno zivis i ides putanjom kojom idu svi. Ne postoji druga mogucnost. Valjda me to i nervira, to sto nemam drugi izbor, to sto neko nije bio pravedan prema nama vec nas je programirao bez sanse da bilo sta promenimo, ma koliko se mi trudili. Zasto zivot? Kad bi postojalo nesto drugo… kad bi. Cak nam nije ostavljena mogucnost da nas um kreira nesto drugo osim tog zivota. Um nam je toliko suzen da cak i ne mozemo ni da zamislimo nesto drugo, bas zato sto ne postoji. Tragika covecanstva je bas ta sto uopste i imamo mozak. Cemu nam sluzi ako ne mozemo da upravljamo ovim sto zovemo zivot. Sta god da izaberemo opet je programirano i vec vidjeno…

HUMANITARNO VECE ZA UNU SAVIC!!!

U SARADNJI SA KOLEGAMA SA VISOKE MEDICINSKE SKOLE U CUPRIJI ORGANIZOVALA SAM HUMANITARNO VECE ZA POMOC UNI SAVIC!!! HUMANITARNA PRIREDBA BICE ODRZANA U SALI MUZICKE SKOLE U PONEDELJAK 09.12.2013. SA POCETKOM U 18H. OPSTINA NAM JE IZASLA U SUSRET I POMOGLA NAM U SVEMU. POKRENULI SMO SVE SREDNJE I OSNOVNE SKOLE U CUPRIJI A PROGRAM CE BITI RAZNOVRSAN. SAV PRIHOD OD ULAZNICA I KUTIJA KOCE BITI TAMO POSTAVLJENE BICE UPLACEN NA ZIRO RACUN UNE SAVIC!!! POMOZITE, BAR SLANJEM JEDNE PRAZNE SMS PORUKE NA BROJ 2205. HVALA!!! SRBIJO, PROBUDI SE. MI SMO PROBUDILI CUPRIJU.Слика

U noći punog meseca…

U noći punog meseca pričaju ljudi stari

U noći punog meseca čudne se zbivaju stvari

U noći punog meseca kažu legende sveta

U noći punog meseca vukodlak poljima šeta

U noći punog meseca priroda se plasi sama

U noći punog meseca nešto je čudno u nama

U noći punog meseca slutnje nas i muke guše

U noći punog meseca tužne su naše duše

U noći punog meseca glupost ti na pamet pada

U noći punog meseca umire i svaka nada

U noći punog meseca vladaju sile tame

U noći punog meseca zlo i gresi nas mame

U noći punog meseca nemir je u svetu celom

U noći punog meseca caruje i mojim telom

U noći punog meseca uglavnom su mračne teme

U noći punog meseca mnogo je teško vreme

U noći punog meseca reših da oporobam sreću

U noći punog meseca odlučih da se predati neću

U noći punog meseca pronađoh snagu u sebi

U noći punog meseca saznah pripašću tebi

U noći punog meseca želim da držim ti ruku

U noći punog meseca da zaboravim na muku

U noći punog meseca da ljubav i sreća pobede

U noći punog meseca oslobodim se bede

U noći punog meseca dobijem nagradu s neba

U noći punog meseca ti si sve što mi treba!

 

Autor: Gocko

21.11.2010. 

Tvoja.

Tvoja sam. Tako prosto zvuci. Tvoj je svaki deo mene. Vec dugo to cuvam u sebi i ne priznajem. A tvoja sam. Svaka moja celija radi zbog tebe, ti je pokreces a da pritom ni prstom nisi mrdnuo. I sve sto zelis uradicu, samo molim Boga da ti toga nisi svestan. Ubila bih zbog tebe. To sam shvatila u trenutku kada si bio povredjen. Uhvatila me je panika. Osetila sam da je nesto moje ugrozeno. Kao da je deo mene u opasnosti. I uplasila sam se, zbog tebe, ne bih tako nesto prezivela. Cak i kad bi otisao od mene ne bih se ljutila. Ako je to ono sto ti zelis. Tako ce i biti. Ali se ne kajem. Dala sam ti sve. Tvoja sam, opet ti kazem. Ne kajem se ni zbog cega, svaka sekunda koju sam podelila sa tobom je ono sto me gura. Dajes mi snagu, nisi ni svestan toga. I opet ti kazem, nadam se da nikada neces ni biti. Samo da te ne ugusim, toga se plasim. A trazim drugacije, trazim da me prodjes. Trazim da pripadam drugom, ne trebam ti. Znam da sam visak. A mnogo bi mi lakse bilo kada bi me oterao od sebe. Kada bi jednostavno rekao kraj. Ali, ti osecas. Osecas da sam tvoja i manipulises. Okreces me po svojoj volji. Ja ne zelim da se borim za tebe, strah me je uspeha. Sta ako i ti budes moj?! Onda to nije to. Istog trenutka ces ti mene izgubiti. A mucim se ovako. Jos samo jednom cu ti reci, tvoja sam. Cuvaj me. 

Mislim da bi bilo najbolje da se neko vreme ne vidjamo.

Da li razgovarate sami sa sobom?

Moze, nema problema.

Slusajte olosi vi jedni. Mrzim vas sve. Najvise na svetu vas mrzim jer ste govna najveca. Smrdi, al’ nista to. Zelim da se izgubite iz mog zivota jer sam ja zbog vas poludela. Dobila sam napade histerije, agresije i neuracunljivosti zbog vas. Bila sam fino dete, potpuno neprimetno i bezopasno po okolinu. Ali sam sada postala tempirana bomba. BUF! Da prestanete da mi se uvlacite u bulju, nije higijenski. Molim da se moje patke, rasprsivaci vazduha i lampe ne stavljaju vise u frizider. Da me vise ne bijete i psihicki zlostavljate. Izgubila sam san zbog vas, a vrlo dobro znate koliko je nasa skola teska, necu moci sve da nadoknadim. Apsolventi da se tornjaju i da mi se ne pojavljuju na oci. A o diplomiranim terapeutima ne zelim cak ni da cujem. Isto tako zelim da se u mojoj istoriji na kompu nikada vise ne pojave sajtovi poput nekog xxx, redtube i slicno. Mam, hot mam… Strasno. Dva sata ja da gledam kako neka teta vezba svoje glasne zice i posle da spavam mirno?! Strasno. Lizu prokletu vidjam vise nego rodjenu kevu, sve zbog vas. Znam joj p..ku na pamet. I nije mi jasno zasto stenje kad joj ne ulazi?! Jel to po scenariju ili? Molim objasnjenje. Isto tako me zanima zasto je onaj cika pljunuo u dupe onoj teti. Ona bi trebala da se naljuti, videla sam da joj nije bilo prijatno. I jel humano da devojci koja je seksualno neaktivna priredjujete sve to. Upravo ne mogu da spavam zbog toga. Prokleto po ceo dan prelistavam kategorije. Pod hitno da mi nadjete neko dete, posto i ja otvaram vrtic. Vi mi samo obecavate i na finjaka izvrdate. Nadam se da cete povodom 15-tog oktobra uraditi nesto po tom pitanju, jer ja ne mogu vise. Jedan mi obeca i potom zaspe kao mala beba, drugi mi cak kaze da imam pravo na tri zelje i ja opet izvisim. A nije to slucaj samo sa mnom, evo i ona Nislika se zali kako ni ona odavno nije videla odzacara. PA KAKVI STE VI TO DRUGARI?! Ako vec ne mozete da pomognete, nemojte da odmazete. Jos jednom bih vas zamolila da o seksu ne pricate u mom prisustvu jer mi ide voda na usta. Ne znam kako vam nije zao. Reci nemam. Ljubomorna sam, svi vi sebi omogucavate praznjenje a o mom ispunjenju ne brinete. To nije pravo prijateljstvo. Dakle, ku…c dragi gledaoci. To ocekujem u utorak. Palamar, naravno. 😀 

Toliko je meni dosadno, uhvatili me pundravci. Pomagajte. 

Grlic materice.

– De ti je omladina baba?

– Otisli u grad sine. Treba da podignu moju pemziju, da vrate dug onomad sto sam podigla i da uzmu ovo resto sto ostane. Nema mnogo 50 dinara fali od 3 iljade. Miki i on ode, nekte s njima, ode aftobusem. Sedi, zapali. Oces kafu? Cim da te posluzim? Oces baraniju?

– Baba iskuliraj me molim te znas da me nije sramota. 

– Prosuo vodu danas na mene. Ja tuna ljustim papriku, majka mu veli miran. A ja kazem: nije on konj pa da mu velis miran. I on uvati onu ciniju svodom i poli mene, poli zid. Eto ti, kad je dete nevaljasno. A mene tu nesto izaslo, tu na stomak. Vidis kako je tvrdo ko kamen. Da nije neki rak, daleko bilo?

– Baba ne lupaj. Samo nesto izmisljas. Tripujes se mnogo, opusti se. Samo ruzne stvari pricas. Ako te ne boli pusti ga.

– Ja sam Boga mi mislila da je mozda i grlic materice. Evo tuna.

– Baba, grlic materice je unutra, ne moze da se opipa. 

– E a ja sam mislila, majke mi. Sta oces da ti pricam danas? Ajde pituj me sta oces, danas smo same. 

-Pricaj mi za tebe i Deda Zoneta. Kako ste se smuvali, gde, sta… Sve mi pricaj.

– Ja sam imala petnaes godina kad je on mene trazio e moji mi nisu dali. I on posle isprosijo Slavicu, ona dosla za njega. On je vise put isterivao, no ona nije tela dide. Za godinu dana nije ostajala trudna e posle ostala trudna na Snezu. Ja sam tu vodila kolo za svadbu, bilo neko kaljavo vreme, ne daj ti ga Boze. A pre toga smo se mi kao nesto ljubakali po vrzina, eto kad me ispracao kuci. E ondak, ja sam cuvala ovce kad je on mene iskoristio. Majke mi moje, iskoristio me. Ja nisam ni znala sta je to. Petnajes godina sam imala. E onda tamo, ovamo, jurili smo se gde smo stigli. Onda on mene napisao poruku, pitovao me dal cu se udavam za njega, ja sam pristala i on doso da me uzme i ja pobegnem za njega. A zena mu jos bila kuci. I ja i on odemo kod moje zaove u Lazaricu i prespavamo tamo, sutra oni isteraju tu zenu, dadu joj sta je sleduje i svekar joj obecao mesecno da joj dade pare da cuva dete. Kad ona jok, ostavila ga tu u kucu, vrata bila niska, svinja mogla da pojede dete, spasio je Ljubisa. I ja sam tuna bila. On posle otide u vojsu. Ja sa punom kucom tu… Cuvala sam Snezu, Bratislava, Svetlanu, svekra, svekrvu, devera i jetrvu mi. I nije mi bilo tesko, volela sam. Spavala sam u podrputu kucu, i nije me bilo stra. Sama sam spavala. E kad je on doso iz vojske, izdelili smo se i poceli da se kucimo lecka. Ja sam rodila Vladu kod moji, kuca jos bila vlazna nama. Eto tako ti je to sine bilo. A voleli me svi, takva sma bila. Sa svima lepo i da prozborim i da pomognem kome bilo. Sad sam ostarala, ugoila sam se ki godj mecka. Ne volim uopste sto sam ovoliko debela. Ima zene starije od mene pa tanke bre, ja sam naduvena cela. Vele na dnevnik i sutra lepo vreme, a presutra pogorsanje. Dal ce da bidne kisa kod nas. Valjda nece.